Трстеник је градско насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Смештен је на реци Западној Морави. Према попису из 2011. било је 15.282 становника.
Трстеник се налази на 43° 37′ и 21° ИГД, око 205 километара јужно од Београда, 115 km од Ниша, 74 km од Крагујевца и 60 km од Чачка. Надморска висина Трстеника је 171,4 метара, а највиши врхови у овој области су Самар (922 m), највиша тачка Гледићких планина, Мали врх (922 м), Поглед (736 м) и Чикар (736 м). Кроз Трстеник протиче Западна Морава.
Кроз Трстеник пролази магистрални пут Појате–Краљево. Кроз Трстеник пролази железничка пруга Сталаћ–Пожега.
Овде се налазе Запис храст код цркве (Трстеник) и Запис храст на тргу (Трстеник).
У околини Трстеника, досад нису пронађени остаци из каменог доба, али су откривена неколико налазишта из периода неолита.
Најзначајнија налазишта се налазе у селу Пољни на падинама Благотина(6. миленијум пре нове ере) и у селу Страгари, у пољу крај Риљачке реке(5. миленијум пре нове ере). Ископавања на археолошком налазишту Благотин показала су да је ово место било насељено још за време раног неолита(7. миленијум пре нове ере), а да се насеље успело одржати током неолита, бронзаног доба и гвозденог доба. Ископавања су открила 7 полуземуница које су грађене око централног трга, где се претпоставља да се налазило светиште по многим пронађеним култним предметима. У центру су пронађене две фигуре великих димензија (30 цм) за које се претпоставља да представљају богињу земље и плодности, то је изузетан проналазак јер је изузетно ретко да се на истом месту нађу две фигуре богиња већих димензија.
Становништво се бавило сточарством и земљорадњом о чему сведоче пронађене кости животиња, посуде за чување житарица, керамички модели, а пронађена је и пшеница у светилишту.
Благотин је остао настањен и у каснијим периодима (о чему сведоче пронађени антички новац и средњовековне керамике), али је није имао значај као насеље из неолитског доба.
На улазу у село Страгаре налази се археолошко неолитско налазиште Шљивик. На основу откривених камених и керамичких тегова може се закључити да је риболов био веома значајан, као и лов. Богатство природе животињским светом, реке пуне рибе и удаљеност од главних омогућили су несметани живот неолитском човеку за два миленијума. Култни предмети показују да су практиковали разне ритуале везане за промене у природи (смена годишњих доба) као и за вечити животни циклус рађања и умирања.
Становници неолитског насиља Страгара бавили су се земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом. Неолитски Страгари су центар културе млађег каменог доба насталог како под утицајем мигрантских струјања и насељавањем ових простора тако и значајним достигнућима домаће популације. Погодан терен, плодно земљиште допринели су томе да на подручју Трстеника створи велики број античких насеља.[1]
Најзанимљивији антички локалитети у општини Трстеник се налазе на ниским речним терасама, на десној обали реке Западна Морава у селима Рибник, Почековина (потеси Грабак и Селиште) и Стопања. На левој обали реке налази се локалитет Шавран мала у Богдању, локалитети у Великој Дренови су код потеса Топоничка река и Пањак.
На потесу Грабак у Почековини је пронађен новац (од 2. до 4. века), одломци цигле и тегуле, фрагменти керамике, фибуле разних облика, али и цели судови. На основу ових налаза закључено је да је у питању вишеслојни локалитет насељаван од антике све до средњег века. Трагове већег римског објекта, највероватније виле типа рустика, налазимо и у селу Велуће – на потесу изнад истоименог манастира и изнад данашње школе. И данас сељаци, који обрађују њиве на том потесу, наилазе на уломке керамике, фрагменте фибула и прстења, римски новац.
Село Пољна, познато по свом неолитском налазишту, на потесу Басат има богато античко налазиште са остацима старих кућишта и гробовима где су пронађене гривне и бакарни новац.
У трстеничком селу Риђевштица, уз леву обалу реке Сребрнице, у близини њеног изворишта откривени су остаци мањег утврђења. Овај потес мештани зову Градац. Међу њима постоји легенда да су „тај град сазидали Латини и да им је ту била ливница сребра“, те да су мештани, поред других вредних налаза, пронашли чак и јабуку од злата. Утврђење, где се разазнају две фазе градње је елипсоидног облика, а са једне стране је изграђен одбрамбени ров. Приликом орања, сељаци у подножју Градца, проналазе уломке керамике који припадају касноантичком периоду.
Утврђење Градиште (Град) се налази у селу Доњи Дубич, на надморској висини од 519 м. Због стрмих страна на којима је утврђење подигнуто, оно има два нивоа. Према наводима неких ранијих истраживача, унутрашњост горњег града је била испуњена зидовима и поплочана циглом, а међу највреднијим налазима су наковањ, мали будак и половина жрвња, мада је било и вредног (сребрног) новца који су сељаци након проналаска продавали. Утврђење Градиште је смештено тако да гравитира ка двема долинама – ка уској долини Љубостињске реке на западу и плодној широкој долини Риљачке реке на истоку. Мада ово утврђење није имало неки већи стратешки значај, због легенди које су остале сачуване у народном предању може се претпоставити да је у питању мање властелинско насеље.
Утврђење Јеринин град у Грабовцу је најпознатије трстеничко утврђење. Смештено је на вису, уз саму леву обалу Западне Мораве. Данас су на утврђењу, поред зида дужине око 500 м (који је у горњем делу широк 8 метара) и одбрамбеног рова (дубине око 4 метра), видљиви остаци две куле, а унутар утврђења и трагови мањих грађевина. Ово утврђење је, највероватније, живело током византијског периода све до 13. века, јер га богати историјски извори 14. и 15. века не помињу.
Утврђење се налази на важној стратешкој тачки, што му је омогућавало да контролише прелаз из краљевачке у крушевачку котлину, и уз налазе на другим античким локалитетима, сведочи о развијеном економском и трговачком животу дуж котлине Западне Мораве све до 13. века, односно до доласка Турака на ове просторе.
Највреднији налаз је, свакако, илирско–грчки шлем (5. век пре Христа) који је добро очуван, поседује правоугаони отвор. На чеоном делу шлема, налази се већи клинац, а на калоти два паралелна платична ребра на одстојању. Шлем се чува у Народном музеју у Београду (инв.бр.645/1).[2] Пронађен је 1870. године на месту старог Трстеника, на имању Петра Живановића. Данас није могуће утврдити одакле шлем потиче, али неки археолози сматрају да је у питању Јеринин град у Грабовцу.
Два најпознатија средњовековна манастира на територији Општине су Велуће и Љубостиња.
Током старог века око Западне Мораве живело је илирско племе Трибали. Римљани су ове просторе освојили у 1. веку нове ере. Из римског периода потиче каструм на месту Стражба, на десној обали реке, као и налазишта у селу Бучју, Доњем Дубичу и друга још недовољно истражена. Највећи допринос крају Римљани су дали у 3. веку, када је донета винова лоза, чиме је виноградарство кроз векове постало једна од најзначајнијих делатности становништва.
У средњовековној Србији, трстенички крај припадао је жупама Морава и Левач. Први писани помен Трстеника, налази се у Лазаревој повељи манастиру Раваници из 1381. године, којом је метох Трстеник поклоњен овом манастир. Из средњовековног периода потичу и манастири моравске архитектонске школе, Љубостиња и Велуће.
Године 1427. Турци су освојили Крушевац и област Трстеника. У долини Западне Мораве Османлије су изградиле тврђаву Грабовац. Након коначног пада Српске деспотовине 1459, Трстеник је постао значајна станица за турске караване. Према опису аустријског потпоручника Паула Јозефа Митесера, Трстеник је 1784. године имао: “… 43 турске куће, 17 хришћанских, 2 хана, 1 џамију, 2 кафане, 2 пекаре. Становништво чине Турци, Цигани, Цинцари и покоји одрођени Србин.”[3] Тадашњи Трстеник се налазио 2 km западно од садашњег града, у близини села Осаоница. Током борби за превласт над Србијом, које су у 17. и 18. веку водиле Аустрија и Турска, српски народ се окренуо ка Аустроугарској царевини као хришћанској(мада католичкој држави). С друге стране, Аустроугарска се трудила да пропагандом привуче што већи број Срба на своју страну, а велика пажња је посвећена Трстенику као пограничном турском насељу. За време аустро-турског рата, који је познат као Кочина Крајина (1788–1791), седиште српских устаника на челу са Кочом Анђелковићем је било у манастиру Љубостиња, где је и прочитана прокламација о дизању народа на устанак против Турака и где су одржавана саветовања побуњених трстеничких кнезова. Након угушења Кочине Крајине, Турци су опустошили побуњени трстенички крај. У годинама које су уследиле, Трстеничани су узимали учешћа у свакој оружаној акцији против Турака, али се након Другог српског устанка (1815) територија Трстеника нашла подељена између Србије и Турске – река Западна Морава је била граница. Територија општине Трстеник наћи ће се у саставу Милошеве Србије, тек 1833.
После добијања аутономије Кнежевине Србије, кнез Милош Обреновић је у периоду 1832-1838. наредио изградњу новог насеља на десној обали Западне Мораве. Седамдесетих година 19. века Трстеник је добио основну школу, пошту, апотеку, банку и први парни млин. Године 1899. преко Западне Мораве је изграђен челични мост, а следеће године нова Црква Свете Тројице. Пруга Сталаћ-Краљево је отворена 1910.
После Првог светског рата у граду су саграђени нови објекти и велики део старог града данас датира из тог периода. Након Другог светског рата, Трстеник је доживео значајан индустријски развој уз оснивање фабрике хидрауличних и пнеуматских система Прва петолетка. Током периода санкција у последњој деценији 20. века град је стагнирао. Последња деценија 20. века је донела нове сукобе. У грађанском рату током последње деценије 20. века распала се СФР Југославија, а у НАТО акцији из 1999. године, поред војних циљева страдали су и цивилни објекти. Тако је 30. априла 1999. бомбардован и срушен Гвоздени мост у Трстенику, на свој стоти рођендан.[4]
Овде се налазе Завичајни музеј Трстеник, Катића кућа у Трстенику и Кућа Љубице Милосављевић.