Изборник Затворити

Велика Дренова

Велика Дренова је насеље у општини Трстеник, у Расинском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 2.363 становника, 2002. било је 2.719 становника (према попису из 1991. било је 2.959 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велика Дренова коју су чинила насељена места: Божуревац, Мала Дренова, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Пољна, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари (тада под званичним именом Страгаре), Велика Дренова (сада у општини Трстеник), Бела Вода, Брајковац, Каменаре, Коморане, Коњух, Лазаревац и Љубава (сада у општини Крушевац).

У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић, први председник СР Југославије као и први доктор наука педијатрије у старој Југославији Др Радоје Кошаревић.

Иако има доказа да је човек на територији Велике Дренове живео још у праисторији, насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу.

До Другог српског устанка Велика Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Велика Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Велика Дренова.

preview