Изборник Затворити

Бранислав Л. Лазаревић

ПРИЛОЗИ ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ БРАНИСЛАВА Л. ЛАЗАРЕВИЋА ПОВОДОМ СТОГОДИШЉИЦЕ РОЂЕЊА (Рођен у Београду 02.12.1910, умро у Крушевцу 23.02.1989.)

Гледајући с ове временске дистанце као библиотекар Завичајног одељења Народне библиотеке Крушевац, где је својевремено Бранислав Л. Лазаревић био и управник (1955 – 1967) тешко је дати кратак осврт на књижевни опус и дело човека који је стварао више од пола века, тј. шест деценија. Говорећи о нашој културној баштини непретенциозно је рећи да је књижевни рад Б. Л. Лазаревића, делимично запостављен и недовољно истражен.

Овај рад је кратак преглед веома обимног и разноврсног књижевног дела Б. Л. Лазаревића, који пружа хронолошки преглед објављених монографских публикација.

У сваком случају као полазиште сваког озбиљнијег истраживања треба узети „Библиографију радова Бранислава Л. Лазаревића“ коју је приредио мр Слободан Симоновић у часопису „Савремена библиотека“ (1986) издатом и као сепарат. Ова персонална библиографија, рађена по принципу de visu, у сарадњи са Б. Л. Лазаревићем сређена је по регистру наслова публикованих књига, предметном регистру – попису радова о Б. Л. Лазаревићу, као и пописом песама објављених у периодици на страним језицима и језику народа и народнодти.

Књижевни рад Б. Л. Лазаревића је веома богат и разноврстан, о чијим различитим аспектима су писали бројни књижевни критичари и теоретичари. У сваком случају књижевно богатство које је остало иза њега, не представља само књижевну баштину града Крушевца, већ и српске књижевности XX века. Аурор је заступљен у готово свим тадашњим југословенским и српским лексиконима писаца, као и значајнијим антологијама српске поезије, тако да његово књижевно дело можемо посматрати у неколико сегмената и више аспеката.

Претрагом кроз COBISS OPAC  Виртуелна библиотека Србије у узајамно библиографско – каталошкој бази података COBIB.SR име аутора Бранислав Л. Лазаревић, доноси листу исписа 63 поготка у свим српским библиотекама – од којих су већина монографске публикације.

Као први познати рад Б. Л. Лазаревића свакако треба поменути поему на 16 страна „Први ритмови“, посвећено госпођици Ружици Ђорђевић коју је далеке 1927. године издала штампарија Ђорђа Будимовића у Крушевцу – Завичајно одељење Народне библиотеке Крушевац поседује примерак овог наслова,

Следећи рад из овог раног периода Б. Л. Лазаревића су песме на 16 страна под називом „Урези на длану“, изашле на светло дана 1930. године у Скопљу – Штампарија“Крајничанац“ (примерак овог наслова поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду и Народна библиотека „Његош“ у Књажевцу).

Свакако треба поменути и ауторову заступљеност у заједничкој збирци „Јато: нови стихови“, коју је 1931. године у Београду објавила књижевна група „Јато“. Овај наслов у фондовима поседују Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду и Библиотека Матице српске у Новом Саду.

Збирка песама „Господар хлеб“, објављена у Београду 1932, је одмах по штампању забрањена и није остао ни један примерак овог наслова.Друга заједничка збирка песама „Лирика“, из Штампарије „Слово“ у Крушевцу објављена 1933, поред Лазаревићевих стихова садржи и песме Добрија Димитријевића, Воје Јанковића, и Живка Јевтића. Ову збирку песама у фонду Завичајног одељења поседује и Народна библиотека Крушевац.

Књижевне радове Б. Л. Лазаревића објављене 1939. године поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду. То су: есеј „Да се разумемо“ на 13 страна објављен 1939. године у Крушевцу, у штампарији Ђорђа Будимовића, у Београду штампану збирку песама „Један човек сам“, издање Библиотеке Нови хоризонти, штампарија Југославија и „Незнани јунак“, поема на 15 страна штампана у Крушевцу, Штампарија Расина.Поема „Незнани јунак“ је због тематике и побуне коју је садржала била забрањена у предратној Југославији.

Између два светска рата Б. Л. Лазаревић је објављивао у великом броју часописа и листова : „Луча“, „Живот“, „Јужни преглед“, „Политика“, „Борба“, „Наше доба“, „Младост“, „Летопис Матице српске“, „Руковети“, „Књижевне новине“…

Од 1959. године Б. Л. Лазаревић почиње активно да објављује у „Летопису Матице српске“. Током педесетих година прошлог века, његове песме постају редовне на страницама Летописа : Изгубљеност (бр. 371, 1953), Плетење (бр. 373, 1954), Најезда, Товари (бр. 375, 1955), Помоћ (бр. 377, 1956), Небо (бр. 379, 1957).

Збирку песама „Свирајку од зоје“ објављује београдска Просвета 1953. годинеа наредне 1954. аутор самостално издаје збирку песама „Акварели“.

Током 1959. године Б. Л. Лазаревић је објавио три збирке песама : „Авантура“, Мала библиотека „Багдале“, књ. 2. Поема „Авантура“, је објављена у часопису „Савременик“ 1959. и исте године без икаквих измена у издању „Багдале“.Поема је обухватала седам песама. Збирка песама „Законик“, издање Књижевног клуба Радничког универзитета, едиција Мала библиотека „Багдале“, књига бр. 4 изузев петнаестак песама све остале су објављене у времену 1951 – 1959 по разним књижевним листовима и часописима на Балкану : „Живот“, „Летопис Матице сроске“,“Књижевна критика“, „Савременик“, „Политика“, „Стварање“, и др.Ову књигу је илустровао др Добривоје Лисинац.

Наслов „Рат мравињака“, самостално издање аутора, такође је из 1959. године. У напомени аутор каже да је још 1939. на корицама књиге „Један човек сам“најављено излажење ове поеме под именом „Живи мравињак“, али је она објављена тек 1954. у дечјем часопису „Змај“ бр. 11. Цртеже за ову књигу је радио Димитрије Симић.

Б. Л. Лазаревић је један од иницијатора појављивања градског књижевног часописа „Багдала“. Б. Л. Лазаревић је тада већ био осведочена песничка вредност у литаратури и члан Удружења књижевника Србије. Редакција и администрација часописа су ове прве године излажења у Народној библиотеци Крушевац. Појављивањекњижевног листа „Багдала“ 15. априла 1959. године од великог су значаја за даљи књижевни рад Б. Л. Лазаревића, чији је главни уредник закључно са бројем 106 – 107 јануар – фебруар 1968. године.

Већ од првог броја Б. Л. Лазаревић, поред уредничког посла постаје и активан сарадник, објављује песме из циклуса „Пастели“: „Нада“, „Чекање“. У овом броју је такође објављен и приказ књиге Б. Л. Лазаревића „Рат мравињака“.Наредни број „Багдале“, бр. 2 доноси нам песму „Бекство“ и причу „Велико плаво око“. Владета Вуковић у „Багдали“ бр. 4 објављује приказ Лазаревићеве књиге „Авантура“.У току 1959, тј од двоброја Багдале 8 – 9, Б. Л. Лазаревић почиње да објављује у наставцима роман „Катарина“, који излази у наставцима и наредне године.

Током 1960. године објављује две збирке песама „Девојке из Киришане“, издање Књижевног клуба Радничког универзитета Крушевац. То је избор ауторовип песама расутих по разним листовима и часописима између два рата, тј. од 1930. до 1938. г. и имао је 34 песме. Овај избор је сачињен из циклуса „Благдани“ из заједничке збирке „Јато“ (Београд, 1931.)и „Лирика“ (Крушевац, 1933). У ову збирку је укључено и неколико песама („Здравица“, „Река“, „Вечити ђак“, „Киришана“, „Вардар“ и „Сећање“) из збирке „Један човек сам“ (Београд, 1939.)

Збирку песама „Лутке“ у издању „Багдале“ (1960) илуструје Миодраг Токовић.

Наредне 1961. Б. Л. Лазаревић објављује „У чизмама зеленим“, у едицији Мала библиотека „Багдале“, затим „Велико плаво око“ 1962. у Багдалиној библиотеци „Спектар“.

Поноввно издање „Законика“ штампа „Багдала“ 1963. Све песме из ове збирке су писане у периоду 1951 – 1959, изузетак чини само песма „Откупљивање“. Прво издање истоимене збирке из 1959. г. садржало је 44 песме у 12 циклуса. У овом издању је измењен и редослед док је број циклуса сведен на 7. Илустрације у књизи и насловну страну урадио је Радомир Стевић Рас.

Збирку поезије „Летњи часовник“ (1964) објављује „Багдала“, а илуструје Живојин Марковић.

„Школа за птице“ излази у Београду 1964. у оквиру Библиотеке Невен издавачке куће „Младо покољење“.Белешку о писцу је написао Тоде Чолак: У свеукупној својој поезији песник је исповедио своје виђење света и човека са својим настојањима да се отме мучинама живота и живљења. У Лазаревићевом поетском опусу посебно место заузима његова поезија намењена деци и омладини. Она је сва саткана од света дечје маште и збиље, од дечје свакодневице, од дана и ноћи детета што се налази у вртлогу живота чије многе неминовности не може да схвати. Лазаревић уме да се поистовети са светом детињства , да му да једну особену боју и тон и да га опева на сугестиван и непосредан начин.

            Суботички „Освит“ издаје збирку песама Б.Л.Лазаревића на мађарском 1965. под насловом A lerombolt ido ; Versek. Књигу поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду и Градска библиотека у Суботици.

„Багдала“ 1966. објављује збирку „Срушено време“. Све песме ове збирке писане су углавном од 1959 – 1965, изузев песме „Рукавице“ која је ранијег датума и узета је из првог издања „Законика“. Ова песма је претрпела извесне измене,док је раније име песме „Састанак“ гласио „Договор“.

Друго издање „Акварела“ објављује „Багдала“ 1965, Љубиша Ђидић у приказу књигу назива „акварел речи“, часопис „Багдала“ бр. 82 – 83. „Багдала“ 1966. објављује и наредну збирку песама „Срушено време“. У рубрици „Осврти“, „Багдала“ бр. 101 – 102, август – септембар 1967. Драгомир Лазић даје приказ књиге „Поетска порука коју носи дело Б. Л. Лазаревића увек је недвосмислена и јасна. Саопштена крајње концизно, она се често и на прво читање отвара са оним скоро прецизним осећањем уздржаности и мере која се мора поштовати“.

„Свирајка од зове“ 1967. објављена у Багдалиној Малој библиотеци , чији су уредници у ово време Драгомир Лазић и Добри Димитријевић, садржи песме настале у времену од 1939. до 1945. изузев четири песме које су настале касније. У првом „Просветином“ издању из 1953. ова збирка је имала 56 песама са укупно 9 циклуса. Објављујући је поново аутор је искључио из првобитног издања 14 песама а додао две песме из првог издања „Законика“(1959), које у другом издању истог нису поновљене. Аутор је и у овом издању задржао 9 циклуса настојећи да се редослед песама не измени. Књигу је илустровао Миодраг Ђилас.

Исте године Лазаревићеву поезију у преводу на македонски објављује скопска „Мисла“ под називом „Урнато време“ на 74 стране.

Након осам година „Багдала“ поново објављује збирку песама „Лутке“ (1968), а наредне године понавља „Девојке из Киришане“ (1969). Прво издање „Девојке из Киришане“ је имало 34 песме. У овом другом издању је изостављено 17 песама, а унето 14 других из истог временског периода. Како сам аутор у напомени уз ово издање каже „извесне песме су, уз веће или мање садржајне и формалне измене, добиле нове наслове, а неке се појављују у потпуно другој верзији. Портрет аутора од Мих. С. Петрова узет је из књиге стихова „Јато“ (1931)“.

Седамдесете године доносе следеће наслове: „Урези на длану“ (1970) са илустрацијама Југослава Радојичића. Прво, скопско издање садржало је 17 песама, 14 без наслова и 3 песме обележене бројевима 1 -3. У истом издању после 40 година песник је искључио пет песама. Како у Напомени, аутор сам каже није се опредељивао за ову или ону песму по црти неког свог естетског уреза већ је настојао да оствари јединствену линију књиге. Ову збирку песама илустровао је Југослав Радојичић.

Такође је и „Авантура“ (1971), поновљено издање. Друго издање „Авантуре“ које је илустровао Зоран Николић је проширено са две песме у односу на прво издање које је садржало седам песама.

„Чудновати кројач“, штампан 1871. је збирка поезије за децу, песме које су настале у времену од 1960. до 1970., а које су објављивале на својим страницама „Веселе свеске“, „Мале новине“ и „Политика за децу“. Илустрације за ову књигу је урадио Миодраг Ђилас. „У чизмама зеленим“ је збирка песама које је објавила „Багдала“ 1972.

„Праснага“ (1973) објављена у Малој библиотеци Багдале са илустрацијама Милорада Ђокића Млађег садржи песме настале у времену 1966 -1972. У току настајања збирке све њене песме су објављиване и то у: „Багдали“, „Градини“, „Стварању“, „Одјеку“, „Књижевносзи“, „Књижевним новинама“, „Савременику“, „Животу“, „Овдје“.

„Бура“ (1974) је наслов збирке коју су у Јагодини објавили Заједница културе и Књижевни клуб Ђура Јакшић, а илустровао Хецл Александар у 2000 примерака.

Наредна збирка „Разрешења“ у издању крушевачке „Багдале“ (1975), коју је илустровао Радуле Анђелковић, садржи песме објављене по разним југословенским листовима и часописима у периоду 1972 – 1975.

„Златни шешири“ 1976. коју је илустровао Милорад Ђокић Млађи „Багдала“ је објавила у 3000 примерака.

Након паузе од седам година, Б. Л. Лазаревић објављује „Врапци у градини“, 1982. Истоимена поема је објављена 1951, али после 30 година поема је објављена са извесним исправкама. Ову поему је илустровао Александар Моравски.

Збирка песама „Србија“ (1983.) у издању „Багдале“, са илустрацијама Б. Рисимовића – Рисима, састоји се од 20 песама са пет циклуса насталих у периоду 1938. до 1983. „Стара воденица“ је збирка песама изашла исте, 1983. г. у оквиру Багдалине Мале библиотеке Врт детињства. У напомени коју је писао, сам аутор наводи да је ово мали избор из већ раније објављених збирки песама: „Лутке“, „У чизмама зеленим“, „Летњи часовник“, „Чудновати кројач“, „Златни шешири“.

„Објава на зиду“ је наслов следеће збирке из 1984. По речима аутора у напомени: „На корицама збирке стихова Један човек сам (1933) објављено је излажење ове поеме које је пре тога у часопису Књижевни север публиковано под именом Објава.После 50 година у поеми су извршене корените промене, док је основна нит остала неизмењена. Делови поеме, који су при објављивању у Књижевном северу били обележени бројевима од 1 – 10, добили су своје наслове,

„Младићева јесен“, штампана 1985. у Багдалиној библиотеци Савремена поезија, почиње песмом „Младићи“ варијантом последње песме из збирке „Урези на длану“, „Другови моји“, која покрива временски простор од 1930. до 1938. Аутор сам тврди да се: „Младићева јесен“ разликује од пређашње збирке, и он тврди да у овој збирци коју прелистава нема „успелих песама, а неуспех се не оправдава, него само признаје.“ Збирку песама „Преплети“објављену 1985. сачињавају песме раније објављене у посебним збиркама „Један човек сам“ (1939), „Свирајка од зове“ (1953), „Акварели“(1954), „Законик“ (1950), „Девојке из Киришане“ (1960), које нису унете у поновљена издања наведених збирки.

Наслов „Звиждаљке на ветру“ објавила је београдска издавачка кућа „Вук Караџић“ 1986. у склопу Библиотеке Златна грлица, коју је уређивао Бранко В. Радичевић, у тиражу од 3000 примерака. Књига је конципирана у три циклуса: Приче о Љиљани и шуми, дечија проза, Из шумских новина и Занати ветра, дечија поезија.

Збирку стихова „Свети Ђорђе јаше белог коња“ са илустрацијама Милана Ђокића Старијег објављује крушевачка „Багдала“ 1986. „Блиставе ластавице“ објављене 1987. су последња Лазаревићева збирка или како и сам каже на крају књиге под насловом „После педесет година“, „аутор не покушава да даје објашњење збирке песама, коју он увек поистовећује са неком врстом посебног малог романа.

Бранко Л. Лазаревић је умро у Крушевцу 23. фебруара 1989, у граду у који је сасвим случајно дошао и сасвим случајно остао у њему.

Округли сто Књижевна баштина Крушевца одржан у Малој сали Крушевачког позоришта 5. маја 2004. и 21. маја 2005, и излагања штампана у „Књижевна баштина Крушевца“, зборник 1, после више година доноси прилоге о Б. Л. Лазаревићу,које пишу мр Слободан Симоновић „Библиографија Бранислава Л.Лазаревића“ и чланак Љубиша Ђидић „ По Србији са Светим Ђурђем“.

Поводом 40-годишњице часописа „Багдала“, у бр. 437 за 1998. као подсећање на разноврсност Лазаревићевог дела објављен је чланак „Оптужујући Чесмен“ објављен давне 1960. у „Багдали“, бр. 14 – 15.

Књижевни часопис „Багдала“ је 2009. године поводом 50-годишњице излажења поново објавио песме „Наслон“ и „Нада“ из циклуса „Пастели“ које су објављене у првом броју „Багдале“, 15. априла давне 1959. године и „Раскивање“ и „Мостове“ објављене у „Багдали“ бр. 356 – 357 1988. године.

мр Снежана Ненезић

——————————-

1 Симоновић, С.(1986). Библиографија Бранислава Л. Лазаревића.Савремена библиотека (13), 73 – 90

2 Симоновић, С.(2006). Библиографија Бранислава Л. Лазаревића. Књижевна баштина Крушевца.(1), 82 – 86

3 Лазаревић, Б. Л. (1959), Авантура, Крушевац: МАБ

4 Лазаревић, Б.Л. (1959). Законик, Крушевац: МАБ

5 Лазаревић, Б. Л. (1959). Рат мравињака, Крушевац:МАБ

6  Јовановић, М. Р. (1993). Изазови периодике: Три деценије Багдале, Крушевац: Багдала.

7 Лазаревић, Б. Л. (1960). Девојке из Киришане, Крушевац: Багдала.

8 Лазаревић, Б.Л. (1963), Законик, Крушевац: Бафдала.

9 Лазаревић, Б. Л. (1964). Школа за птице, Београд: Младо поколење.

10 Лазаревић, Б. Л. (1966). Срушено време, Крушевац: Багдала.

11 Лазаревић, Б. Л. (1967). Свирајка од зове, Крушевац: Багдала.

12 Лазаревић, Б. Л. (1969). Девојке из Киришане, Крушевац: Багдала.

13 Лазаревић, Б. Л. (1970). Урези на длану, Крушевац: Багдала.

14 Лазаревић, Б. Л. (1971). Авантура, Крушевац: Багдала.

15 Лазаревић, Б. Л. (1971). Чудновати кројач, Крушевац: Багдала.

16 Лазаревић, Б. Л. (1973). Праснага, Крушевац: Багдала.

17 Лазаревић, Б. Л. (1975). Разгрешења, Крушевац: Багдала.

18 Лазаревић, Б. Л. (1982). Врапци у Градини, Крушевац: Багдала.

19 Лазаревић, Б. Л. (1983). Стара воденица, Крушевац: Багдала.

20 Лазаревић, Б. Л. (1984). Објава на зиду, Крушевац: Багдала.

21 Лазаревић, Б. Л. (1985). Младићева јесен, Крушевац: Багдала.

22 Лазаревић, Б. Л. (1985). Преплети, Крушевац: Багдала.

23 Лазаревић, Б. Л. (1986). Звиждаљке на ветру, Београд: Вук Караџић

24 Лазаревич, Б. Л. (1987). Блиставе ластавице, Крушевац: Багдала.

ПРИЛОЗИ ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ БРАНИСЛАВА Л. ЛАЗАРЕВИЋА ПОВОДОМ СТОГОДИШЉИЦЕ РОЂЕЊА (1910 – 1989)

Гледајући с ове временске дистанце као библиотекар Завичајног одељења Народне библиотеке Крушевац, где је својевремено Бранислав Л. Лазаревић био и управник (1955 – 1967) тешко је дати кратак осврт на књижевни опус и дело човека који је стварао више од пола века, тј. шест деценија. Говорећи о нашој културној баштини непретенциозно је рећи да је књижевни рад Б. Л. Лазаревића, делимично запостављен и недовољно истражен.

Овај рад је кратак преглед веома обимног и разноврсног књижевног дела Б. Л. Лазаревића, који пружа хронолошки преглед објављених монографских публикација.

У сваком случају као полазиште сваког озбиљнијег истраживања треба узети „Библиографију радова Бранислава Л. Лазаревића“ коју је приредио мр Слободан Симоновић у часопису „Савремена библиотека“ (1986) издатом и као сепарат. Ова персонална библиографија, рађена по принципу de visu, у сарадњи са Б. Л. Лазаревићем сређена је по регистру наслова публикованих књига, предметном регистру – попису радова о Б. Л. Лазаревићу, као и пописом песама објављених у периодици на страним језицима и језику народа и народнодти.

Књижевни рад Б. Л. Лазаревића је веома богат и разноврстан, о чијим различитим аспектима су писали бројни књижевни критичари и теоретичари. У сваком случају књижевно богатство које је остало иза њега, не представља само књижевну баштину града Крушевца, већ и српске књижевности XX века. Аурор је заступљен у готово свим тадашњим југословенским и српским лексиконима писаца, као и значајнијим антологијама српске поезије, тако да његово књижевно дело можемо посматрати у неколико сегмената и више аспеката.

Претрагом кроз COBISS OPAC  Виртуелна библиотека Србије у узајамно библиографско – каталошкој бази података COBIB.SR име аутора Бранислав Л. Лазаревић, доноси листу исписа 63 поготка у свим српским библиотекама – од којих су већина монографске публикације.

Као први познати рад Б. Л. Лазаревића свакако треба поменути поему на 16 страна „Први ритмови“, посвећено госпођици Ружици Ђорђевић коју је далеке 1927. године издала штампарија Ђорђа Будимовића у Крушевцу – Завичајно одељење Народне библиотеке Крушевац поседује примерак овог наслова,

Следећи рад из овог раног периода Б. Л. Лазаревића су песме на 16 страна под називом „Урези на длану“, изашле на светло дана 1930. године у Скопљу – Штампарија“Крајничанац“ (примерак овог наслова поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду и Народна библиотека „Његош“ у Књажевцу).

Свакако треба поменути и ауторову заступљеност у заједничкој збирци „Јато: нови стихови“, коју је 1931. године у Београду објавила књижевна група „Јато“. Овај наслов у фондовима поседују Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду и Библиотека Матице српске у Новом Саду.

Збирка песама „Господар хлеб“, објављена у Београду 1932, је одмах по штампању забрањена и није остао ни један примерак овог наслова.Друга заједничка збирка песама „Лирика“, из Штампарије „Слово“ у Крушевцу објављена 1933, поред Лазаревићевих стихова садржи и песме Добрија Димитријевића, Воје Јанковића, и Живка Јевтића. Ову збирку песама у фонду Завичајног одељења поседује и Народна библиотека Крушевац.

Књижевне радове Б. Л. Лазаревића објављене 1939. године поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду. То су: есеј „Да се разумемо“ на 13 страна објављен 1939. године у Крушевцу, у штампарији Ђорђа Будимовића, у Београду штампану збирку песама „Један човек сам“, издање Библиотеке Нови хоризонти, штампарија Југославија и „Незнани јунак“, поема на 15 страна штампана у Крушевцу, Штампарија Расина.Поема „Незнани јунак“ је због тематике и побуне коју је садржала била забрањена у предратној Југославији.

Између два светска рата Б. Л. Лазаревић је објављивао у великом броју часописа и листова : „Луча“, „Живот“, „Јужни преглед“, „Политика“, „Борба“, „Наше доба“, „Младост“, „Летопис Матице српске“, „Руковети“, „Књижевне новине“…

Од 1959. године Б. Л. Лазаревић почиње активно да објављује у „Летопису Матице српске“. Током педесетих година прошлог века, његове песме постају редовне на страницама Летописа : Изгубљеност (бр. 371, 1953), Плетење (бр. 373, 1954), Најезда, Товари (бр. 375, 1955), Помоћ (бр. 377, 1956), Небо (бр. 379, 1957).

Збирку песама „Свирајку од зоје“ објављује београдска Просвета 1953. годинеа наредне 1954. аутор самостално издаје збирку песама „Акварели“.

Током 1959. године Б. Л. Лазаревић је објавио три збирке песама : „Авантура“, Мала библиотека „Багдале“, књ. 2. Поема „Авантура“, је објављена у часопису „Савременик“ 1959. и исте године без икаквих измена у издању „Багдале“.Поема је обухватала седам песама. Збирка песама „Законик“, издање Књижевног клуба Радничког универзитета, едиција Мала библиотека „Багдале“, књига бр. 4 изузев петнаестак песама све остале су објављене у времену 1951 – 1959 по разним књижевним листовима и часописима на Балкану : „Живот“, „Летопис Матице сроске“,“Књижевна критика“, „Савременик“, „Политика“, „Стварање“, и др.Ову књигу је илустровао др Добривоје Лисинац.

Наслов „Рат мравињака“, самостално издање аутора, такође је из 1959. године. У напомени аутор каже да је још 1939. на корицама књиге „Један човек сам“најављено излажење ове поеме под именом „Живи мравињак“, али је она објављена тек 1954. у дечјем часопису „Змај“ бр. 11. Цртеже за ову књигу је радио Димитрије Симић.

Б. Л. Лазаревић је један од иницијатора појављивања градског књижевног часописа „Багдала“. Б. Л. Лазаревић је тада већ био осведочена песничка вредност у литаратури и члан Удружења књижевника Србије. Редакција и администрација часописа су ове прве године излажења у Народној библиотеци Крушевац. Појављивањекњижевног листа „Багдала“ 15. априла 1959. године од великог су значаја за даљи књижевни рад Б. Л. Лазаревића, чији је главни уредник закључно са бројем 106 – 107 јануар – фебруар 1968. године.

Већ од првог броја Б. Л. Лазаревић, поред уредничког посла постаје и активан сарадник, објављује песме из циклуса „Пастели“: „Нада“, „Чекање“. У овом броју је такође објављен и приказ књиге Б. Л. Лазаревића „Рат мравињака“.Наредни број „Багдале“, бр. 2 доноси нам песму „Бекство“ и причу „Велико плаво око“. Владета Вуковић у „Багдали“ бр. 4 објављује приказ Лазаревићеве књиге „Авантура“.У току 1959, тј од двоброја Багдале 8 – 9, Б. Л. Лазаревић почиње да објављује у наставцима роман „Катарина“, који излази у наставцима и наредне године.

Током 1960. године објављује две збирке песама „Девојке из Киришане“, издање Књижевног клуба Радничког универзитета Крушевац. То је избор ауторовип песама расутих по разним листовима и часописима између два рата, тј. од 1930. до 1938. г. и имао је 34 песме. Овај избор је сачињен из циклуса „Благдани“ из заједничке збирке „Јато“ (Београд, 1931.)и „Лирика“ (Крушевац, 1933). У ову збирку је укључено и неколико песама („Здравица“, „Река“, „Вечити ђак“, „Киришана“, „Вардар“ и „Сећање“) из збирке „Један човек сам“ (Београд, 1939.)

Збирку песама „Лутке“ у издању „Багдале“ (1960) илуструје Миодраг Токовић.

Наредне 1961. Б. Л. Лазаревић објављује „У чизмама зеленим“, у едицији Мала библиотека „Багдале“, затим „Велико плаво око“ 1962. у Багдалиној библиотеци „Спектар“.

Поноввно издање „Законика“ штампа „Багдала“ 1963. Све песме из ове збирке су писане у периоду 1951 – 1959, изузетак чини само песма „Откупљивање“. Прво издање истоимене збирке из 1959. г. садржало је 44 песме у 12 циклуса. У овом издању је измењен и редослед док је број циклуса сведен на 7. Илустрације у књизи и насловну страну урадио је Радомир Стевић Рас.

Збирку поезије „Летњи часовник“ (1964) објављује „Багдала“, а илуструје Живојин Марковић.

„Школа за птице“ излази у Београду 1964. у оквиру Библиотеке Невен издавачке куће „Младо покољење“.Белешку о писцу је написао Тоде Чолак: У свеукупној својој поезији песник је исповедио своје виђење света и човека са својим настојањима да се отме мучинама живота и живљења. У Лазаревићевом поетском опусу посебно место заузима његова поезија намењена деци и омладини. Она је сва саткана од света дечје маште и збиље, од дечје свакодневице, од дана и ноћи детета што се налази у вртлогу живота чије многе неминовности не може да схвати. Лазаревић уме да се поистовети са светом детињства , да му да једну особену боју и тон и да га опева на сугестиван и непосредан начин.

            Суботички „Освит“ издаје збирку песама Б.Л.Лазаревића на мађарском 1965. под насловом A lerombolt ido ; Versek. Књигу поседује Библиотека Матице српске у Новом Саду и Градска библиотека у Суботици.

„Багдала“ 1966. објављује збирку „Срушено време“. Све песме ове збирке писане су углавном од 1959 – 1965, изузев песме „Рукавице“ која је ранијег датума и узета је из првог издања „Законика“. Ова песма је претрпела извесне измене,док је раније име песме „Састанак“ гласио „Договор“.

Друго издање „Акварела“ објављује „Багдала“ 1965, Љубиша Ђидић у приказу књигу назива „акварел речи“, часопис „Багдала“ бр. 82 – 83. „Багдала“ 1966. објављује и наредну збирку песама „Срушено време“. У рубрици „Осврти“, „Багдала“ бр. 101 – 102, август – септембар 1967. Драгомир Лазић даје приказ књиге „Поетска порука коју носи дело Б. Л. Лазаревића увек је недвосмислена и јасна. Саопштена крајње концизно, она се често и на прво читање отвара са оним скоро прецизним осећањем уздржаности и мере која се мора поштовати“.

„Свирајка од зове“ 1967. објављена у Багдалиној Малој библиотеци , чији су уредници у ово време Драгомир Лазић и Добри Димитријевић, садржи песме настале у времену од 1939. до 1945. изузев четири песме које су настале касније. У првом „Просветином“ издању из 1953. ова збирка је имала 56 песама са укупно 9 циклуса. Објављујући је поново аутор је искључио из првобитног издања 14 песама а додао две песме из првог издања „Законика“(1959), које у другом издању истог нису поновљене. Аутор је и у овом издању задржао 9 циклуса настојећи да се редослед песама не измени. Књигу је илустровао Миодраг Ђилас.

Исте године Лазаревићеву поезију у преводу на македонски објављује скопска „Мисла“ под називом „Урнато време“ на 74 стране.

Након осам година „Багдала“ поново објављује збирку песама „Лутке“ (1968), а наредне године понавља „Девојке из Киришане“ (1969). Прво издање „Девојке из Киришане“ је имало 34 песме. У овом другом издању је изостављено 17 песама, а унето 14 других из истог временског периода. Како сам аутор у напомени уз ово издање каже „извесне песме су, уз веће или мање садржајне и формалне измене, добиле нове наслове, а неке се појављују у потпуно другој верзији. Портрет аутора од Мих. С. Петрова узет је из књиге стихова „Јато“ (1931)“.

Седамдесете године доносе следеће наслове: „Урези на длану“ (1970) са илустрацијама Југослава Радојичића. Прво, скопско издање садржало је 17 песама, 14 без наслова и 3 песме обележене бројевима 1 -3. У истом издању после 40 година песник је искључио пет песама. Како у Напомени, аутор сам каже није се опредељивао за ову или ону песму по црти неког свог естетског уреза већ је настојао да оствари јединствену линију књиге. Ову збирку песама илустровао је Југослав Радојичић.

Такође је и „Авантура“ (1971), поновљено издање. Друго издање „Авантуре“ које је илустровао Зоран Николић је проширено са две песме у односу на прво издање које је садржало седам песама.

„Чудновати кројач“, штампан 1871. је збирка поезије за децу, песме које су настале у времену од 1960. до 1970., а које су објављивале на својим страницама „Веселе свеске“, „Мале новине“ и „Политика за децу“. Илустрације за ову књигу је урадио Миодраг Ђилас. „У чизмама зеленим“ је збирка песама које је објавила „Багдала“ 1972.

„Праснага“ (1973) објављена у Малој библиотеци Багдале са илустрацијама Милорада Ђокића Млађег садржи песме настале у времену 1966 -1972. У току настајања збирке све њене песме су објављиване и то у: „Багдали“, „Градини“, „Стварању“, „Одјеку“, „Књижевносзи“, „Књижевним новинама“, „Савременику“, „Животу“, „Овдје“.

„Бура“ (1974) је наслов збирке коју су у Јагодини објавили Заједница културе и Књижевни клуб Ђура Јакшић, а илустровао Хецл Александар у 2000 примерака.

Наредна збирка „Разрешења“ у издању крушевачке „Багдале“ (1975), коју је илустровао Радуле Анђелковић, садржи песме објављене по разним југословенским листовима и часописима у периоду 1972 – 1975.

„Златни шешири“ 1976. коју је илустровао Милорад Ђокић Млађи „Багдала“ је објавила у 3000 примерака.

Након паузе од седам година, Б. Л. Лазаревић објављује „Врапци у градини“, 1982. Истоимена поема је објављена 1951, али после 30 година поема је објављена са извесним исправкама. Ову поему је илустровао Александар Моравски.

Збирка песама „Србија“ (1983.) у издању „Багдале“, са илустрацијама Б. Рисимовића – Рисима, састоји се од 20 песама са пет циклуса насталих у периоду 1938. до 1983. „Стара воденица“ је збирка песама изашла исте, 1983. г. у оквиру Багдалине Мале библиотеке Врт детињства. У напомени коју је писао, сам аутор наводи да је ово мали избор из већ раније објављених збирки песама: „Лутке“, „У чизмама зеленим“, „Летњи часовник“, „Чудновати кројач“, „Златни шешири“.

„Објава на зиду“ је наслов следеће збирке из 1984. По речима аутора у напомени: „На корицама збирке стихова Један човек сам (1933) објављено је излажење ове поеме које је пре тога у часопису Књижевни север публиковано под именом Објава.После 50 година у поеми су извршене корените промене, док је основна нит остала неизмењена. Делови поеме, који су при објављивању у Књижевном северу били обележени бројевима од 1 – 10, добили су своје наслове,

„Младићева јесен“, штампана 1985. у Багдалиној библиотеци Савремена поезија, почиње песмом „Младићи“ варијантом последње песме из збирке „Урези на длану“, „Другови моји“, која покрива временски простор од 1930. до 1938. Аутор сам тврди да се: „Младићева јесен“ разликује од пређашње збирке, и он тврди да у овој збирци коју прелистава нема „успелих песама, а неуспех се не оправдава, него само признаје.“ Збирку песама „Преплети“објављену 1985. сачињавају песме раније објављене у посебним збиркама „Један човек сам“ (1939), „Свирајка од зове“ (1953), „Акварели“(1954), „Законик“ (1950), „Девојке из Киришане“ (1960), које нису унете у поновљена издања наведених збирки.

Наслов „Звиждаљке на ветру“ објавила је београдска издавачка кућа „Вук Караџић“ 1986. у склопу Библиотеке Златна грлица, коју је уређивао Бранко В. Радичевић, у тиражу од 3000 примерака. Књига је конципирана у три циклуса: Приче о Љиљани и шуми, дечија проза, Из шумских новина и Занати ветра, дечија поезија.

Збирку стихова „Свети Ђорђе јаше белог коња“ са илустрацијама Милана Ђокића Старијег објављује крушевачка „Багдала“ 1986. „Блиставе ластавице“ објављене 1987. су последња Лазаревићева збирка или како и сам каже на крају књиге под насловом „После педесет година“, „аутор не покушава да даје објашњење збирке песама, коју он увек поистовећује са неком врстом посебног малог романа.

Бранко Л. Лазаревић је умро у Крушевцу 23. фебруара 1989, у граду у који је сасвим случајно дошао и сасвим случајно остао у њему.

Округли сто Књижевна баштина Крушевца одржан у Малој сали Крушевачког позоришта 5. маја 2004. и 21. маја 2005, и излагања штампана у „Књижевна баштина Крушевца“, зборник 1, после више година доноси прилоге о Б. Л. Лазаревићу,које пишу мр Слободан Симоновић „Библиографија Бранислава Л.Лазаревића“ и чланак Љубиша Ђидић „ По Србији са Светим Ђурђем“.

Поводом 40-годишњице часописа „Багдала“, у бр. 437 за 1998. као подсећање на разноврсност Лазаревићевог дела објављен је чланак „Оптужујући Чесмен“ објављен давне 1960. у „Багдали“, бр. 14 – 15.

Књижевни часопис „Багдала“ је 2009. године поводом 50-годишњице излажења поново објавио песме „Наслон“ и „Нада“ из циклуса „Пастели“ које су објављене у првом броју „Багдале“, 15. априла давне 1959. године и „Раскивање“ и „Мостове“ објављене у „Багдали“ бр. 356 – 357 1988. године.

мр Снежана Ненезић

——————————-

1 Симоновић, С.(1986). Библиографија Бранислава Л. Лазаревића.Савремена библиотека (13), 73 – 90

2 Симоновић, С.(2006). Библиографија Бранислава Л. Лазаревића. Књижевна баштина Крушевца.(1), 82 – 86

3 Лазаревић, Б. Л. (1959), Авантура, Крушевац: МАБ

4 Лазаревић, Б.Л. (1959). Законик, Крушевац: МАБ

5 Лазаревић, Б. Л. (1959). Рат мравињака, Крушевац:МАБ

6  Јовановић, М. Р. (1993). Изазови периодике: Три деценије Багдале, Крушевац: Багдала.

7 Лазаревић, Б. Л. (1960). Девојке из Киришане, Крушевац: Багдала.

8 Лазаревић, Б.Л. (1963), Законик, Крушевац: Бафдала.

9 Лазаревић, Б. Л. (1964). Школа за птице, Београд: Младо поколење.

10 Лазаревић, Б. Л. (1966). Срушено време, Крушевац: Багдала.

11 Лазаревић, Б. Л. (1967). Свирајка од зове, Крушевац: Багдала.

12 Лазаревић, Б. Л. (1969). Девојке из Киришане, Крушевац: Багдала.

13 Лазаревић, Б. Л. (1970). Урези на длану, Крушевац: Багдала.

14 Лазаревић, Б. Л. (1971). Авантура, Крушевац: Багдала.

15 Лазаревић, Б. Л. (1971). Чудновати кројач, Крушевац: Багдала.

16 Лазаревић, Б. Л. (1973). Праснага, Крушевац: Багдала.

17 Лазаревић, Б. Л. (1975). Разгрешења, Крушевац: Багдала.

18 Лазаревић, Б. Л. (1982). Врапци у Градини, Крушевац: Багдала.

19 Лазаревић, Б. Л. (1983). Стара воденица, Крушевац: Багдала.

20 Лазаревић, Б. Л. (1984). Објава на зиду, Крушевац: Багдала.

21 Лазаревић, Б. Л. (1985). Младићева јесен, Крушевац: Багдала.

22 Лазаревић, Б. Л. (1985). Преплети, Крушевац: Багдала.

23 Лазаревић, Б. Л. (1986). Звиждаљке на ветру, Београд: Вук Караџић

24 Лазаревич, Б. Л. (1987). Блиставе ластавице, Крушевац: Багдала.

preview