Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub, Kruševac 1932. – Beograd 2002.), jedan od naših nekadašnjih najboljih pevača zabavne muzike. Čuveni džez pevač evropskih klubova, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, “Lelom Vranjankom”.
Potiče iz porodice sveštenika i intelektualca. U mladosti je živeo burno, boemski, uz alkohol i muziku, a završio je u domu za nezbrinuta lica.
Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike. Kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani, a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne “kupce”.
Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor. Zlobnici su, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije “Stranac u noći”, koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu).
Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme “Zorice, Zorule”, “Rastao sam pored Dunava” itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu “Lela Vranjanka” maestralno je otpevao Staniša Stošić.
Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio, stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: “Ja sam Lela Vranjanka” — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama.
A taj istaknuti umetnik, koji je burno živeo u mladosti, a potiče iz ugledne porodice sveštenika i intelektualaca, završio je u domu za nezbrinuta lica. Živeo je boemski, uz alkohol i muziku. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju “Lela Vranjanka” koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu “Petparačke priče”. Tamo je “Lela” izvedena u pank obradi, kao instrumental.
Imao je svoje momente i na filmu…