Академски вајар Миливоје Мићић је рођен 1935. у Крушевцу.
У историји крушевачке Гиманзије, Димитрије Симић био је једини вајар, ликовни педагог. Његов педагошки рад се поклапао са гимназијским школовањем Миливоја Мићића, који је припадао групи гимназијалаца који су, окупљени око овог младог и амбициозног професора, формирали ликовну секцију из које су касније сви постали академски сликари и вајари (Чворовић, Ковачевић, Ђокић, Мићић, Трипковић), Мићић је завршио вајарски одсек на Академији ликовних уметности у Београду 1961. године у класи професора Мише Поповића и тако постао први академски вајар рођен у Крушевцу.
Кроз своја дела обрађује органске и неорганске форме. Скулптуре су обједињене у тематске циклусе: “Црна суза”, “Стремљење – I, II, III”, “Чернобил”, “Очекивање – I, II”; Косовски циклус: “Ратник – I, II”, “Милошева заклетва”, “Лазар и Милица – Трон Крушевца”, “Последњи косовски јуриш”, “Рањени ратник”, затим “Свети Сава”, “Избеглице”, “Деспот Стефан Лазаревић – Слово љубве” и др.
Скулптуре су му биле заступљене на Међурепубличкој и Међународној изложби (40 земаља) УН у Словен Градецу на тему: “Мир, хуманост и пријатељство међу народима” 1965. и 1966. и, такође, на међурепубличкој изложби “Југословенски портерт” у Тузли.
Учесник је многих уметничких колонија у земљи. На позив организатора био је гост вајарског кампа поред Лос Анђелеса где је извео три скулптуре.
Аутор је више бисти и споменика постављених у Крушевцу и околним селима: Дворане, Милутовац, Велика Дренова, Слатина, Ратаје, Парцане и Митрово Поље. Био је поборник спреге између скулптуре и архитектуре.
Бавио се педагошким радом и са жаром преносио ученицима Основне школе “Јован Поповић”, у којој је и радио, своје уметничко искуство тако да су га многи талентовани следили у избору будућег позива.
Маштао је да свом родном граду остави скулптуру-кулу “Ратник” високу 40м на брду Багдала која би представљала видиковац са одређеном наменском функцијом. Говорио је да би је требало саградити због будућих младих генерација како би се поносиле својом историјом. Извајао је прототип скулптуре-куле коју је више пута представљао путем медија.
Не остваривши тај свој велики сан, преминуо је у 68-ој години, 2003. у Крушевцу. Његове бројне скулптуре се налазе у власништву породице.
Аутор прилога: Горана Мићић