Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).
До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.
Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије.
Стари прота Аврам Јовановић парох из места, је убијен од стране Бугара у Првом светском рату. Убијен је зверским начином на мосту на Морави и затим бачен у реку, да му се леш не нађе.[1]
У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-их година 20. века, када су комунистичке власти запалиле[тражи се извор] стругару (главне машине су претходно склонили, а за пожар су окривили мештане који су чак одслужили затворску казну) и то искористили да погон преместе у Крушевац. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.
Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.