Изборник Затворити

Варварин

Варварин је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Лежи на левој обали Велике Мораве и лево од Каленићке реке тј. на њеној левој обали, на платоу надморске висине од 144 m. Према попису из 2011. било је 2169 становника.

Овде се налази ФК Темнић 1924.

Варварин се налази се у централној Србији, у регији Темнић, на обали Велике Мораве.

Овде се налази Запис јасен код цркве (Варварин).

Име Варварина, насеља градског типа, долази од истоименог села знатно старијег порекла, мада је варошица један дужи период била позната под називом Бела Црква у 18—19 веку. Варварин је нарочито напредовао када су у њега дошли напредни Цинцари из Старе Србије и Грчке којима су се придружили способнији људи из овог краја. Као последица њиховог труда дошло је до одвајања варошице од села, а посебно када је Варварин проглашен за варош указом краља Милана Обреновића 29. септембра 1882. године. Овде се 1810. одиграла Варваринска битка.

О настанку имена Варварин има више легенди. По једнима зато што су Турци на том месту пронашли мртво тело Иконије, љубе Тодора од Сталаћа, да су га секли и варили, чиме су се показали као варвари. По другима, при опсади Града Сталаћа, нека баба по имену Варвара упутила је одатле Турке да пазе куда из града на Морави излазе гуске, па тим путем крену у град, што су они и учинили. По трећима, Турци су се варварски понашали, спалили град и побили све живо што су нашли. Можда и по томе што су Турци на том месту варили неку бабу да покаже хајдуке. Археолошки налази указују да је одвајкада живот текао пуним током. Поред ископина на локацији Варварин од пре 4000 година и трагова из римског доба и ранијих периода, својом репрезентативношћу истиче се варваршки корпус, бронзано распеће из 12. века нађеног у Варварину, на тлу средњовековне Србије, са елементима византијског стварања а рађено у некој од романских радионоца на Западу. Чува се у Народном музеју у Београду. На локалитету Бедем 2008. године почело је систематско ископавање рановизантијског утврђења из 6. века. Том приликом је нађена тробродна базилика. Тврђава је величине 130 са метара.

У административни, привредни и културни центар Темнића, Варварин се развио после ослобођења од Турака, после Првог и Другог српског устанка. Након Другог српског устанка Варварин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Заузима површину од 368 хектара. Број становника је доста варирао, тако је 1866. године имао 951 становника. По попису из 1948. године имао је укупно 1090 становника, а 1991. године тај број се повећао на 2306 становника. То је 9,7 % укупног становништва општине. Последњих година запажена је знатна миграција сеоског становништва према Варварину. Активно становништво чини 44,5% укупног становништва.

Најзначајнији датум у новијој историји Варварина је 30. мај 1999. године када је у недељу на дан верског празника Свете Тројице и велике недељне пијаце, око 13 h и неколико минута, са четири пројектила бомбардован мост на Великој Морави од ваздушних снага НАТО пакта (Масакр у Варварину). Приликом бомбардовања погинуло је 10 људи, 17 тешко, а више десетина лакше рањено. Једна од погинулих је била Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије. Породице су поднеле тужбу за надокнаду штете, али их је немачки Уставни суд одбацио 2013. године.

preview