Рођен је 26. јула 1920. године у Крушевцу, докторирао је 1975. на Медицинском факултету у Београду. Био је члан Академије Медика ди Рома од 1990. године и Медицинске академије Српског лекарског друштва од 1971. године. Отац два сина.
Дао је велики допринос развоју медицинске науке у Србији и свету. Велики допринос дао је и као члан стручних и струковних удружења: Српског лекарског друштва, Удружења ортопедских хирурга и трауматолога Југославије, Француске, Аустрије, Италије и Мађарске.
У САНУ је својим чланством дао допринос раду Одбора за Речник српско – хрватског књижевног и народног језика, Одбора за праћење развоја медицинске науке у Србији, Одбора за трауматологију у ванредним условима.
Био је професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, специјалиста за ортопедску хирургију. Од 1983. дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности, дугогодишњи директор Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију и професор на Медицинском факултету у Београду.
Носилац многих признања: Медаља Пуркиниана и Медаља Фреyк (Брно Университy), Медаља Приоров (ЦИТО Универзитет у Москви), Медаља Римске Медицинске Академије, добитник је Седмојулске награде, Легије части и Ордена рада са златним венце итд. Почасни члан СИЦОТ-а Удружења ортопеда Француске, Италије, Чехословачке, Немачке и Мађарске, почасни члан Удружења трауматолога Мађарске, члан Међународне организације хирурга и ”Интернационалног колеџа за хирургију”.
Био је оснивач и председник међуодељенских одбора за питања Копаоника и за језик и терминологију медицине. Уредничким радом се бавио у престижним и референтним домаћим и страним научним публикацијама и часописима. Иза себе има преко 350 објављених дела на пољу ортопедске хирургије и трауматологије.
Умро је у Београду, 12.11.2008. у 88. години.