Огњен Оља Петровић

Рођен је у Крушевцу, 2. јануара 1948. године, умро 21. септембра 2000. у Београду.

Огњен Оља Петровић је од 1960. голман пионирског тима “Напретка”. До 1964. члан “14.октобра”, а потом једну сезону поново у “Напретку”. Од 1965. голман београдске “Црвене звезде”. Освајач две титуле шампиона и два купа, једном дупла круна. 15 пута бранио за А репрезентацију, 20 пута за омладинску и 8 пута за младу. Од 1976. бранио за “Бастију” (Корзика).

У наставку преносимо текст Ивана Гацика.

Почео је да игра у омладинским селекцијама крушевачких клубова Напредак и “14. октобар”, а 1965. постаје голман београдске Црвене звезде у којој се развио у једног од најбољих чувара мреже у земљи.

Кад је Црвена звезда освојила првенство 1969/70. стао је једном на гол првог тима, али је стандардни првотимац постао тек у сезони 1972/73. кад су “црвено-бели” поново освојили шампионску титулу. Са великим успехом чувао је мрежу Црвене звезде и био репрезентативац до 1976, одигравши за “црвено-беле” укупно 259 утакмица, од чега 115 првенствених. Од 1976. до 1978. био је члан француског прволигаша СЕЦ Бастиа из Бастије (Корзика), у коме је због повреде завршио каријеру.

Уз 10 утакмица за омладинску репрезентацију (1968-1969) и једну за младу (1972), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 13. маја 1973. против Пољске (2:2) у Варшави, а последњу утакмицу за национални тим одиграо је 19. јуна 1976. против Холандије (2:3) у Загребу, у оквиру финала Првенства Европе 1976. у нашој земљи.

0