Рођен 31. октобра 1928. у Крушевцу. Филмски и ТВ редитељ. Студирао на Филозофском факултету у Београду.
Миомир Мики Стаменковић је био пионир српског филма. На филму од 1948., као асистент режије у низу документарних и играних филмова. Жанровски опредељен на ратне филмове и филмове о раду ОЗН-е. Снимио је низ играних, документарних и телевизијских филмова, режирао педесетак позоришних представа. Снимио је и знатан број историјских документарних филмова, као и неколико филмова о познатим глумцима.
У интернет бази филмске индустрије (IMDB) може се пронаћи на овом линку.
Најпознатији филмови су му:
Под истим небом, 1964,
Вук са Проклетија, 1968,
Клопка за генерала, 1971,
Како умрети, 1972,
СБ затвара круг, 1974,
Девојачки мост, 1976,
Размена (ТВ мини – серија), 1978,
Нека друга жена, 1981,
Опасни траг, 1984,
Двоструки удар, ТВ драма 1985
Марш победе, 1986,
Лагер Ниш, 1987,
Волио бих да сам голуб, 1990
Милутин (филмска монодрама), 1993
Деца пакла (ТВ монодрама)
За свој рад је добио низ различитих признања:
Орден рада са златним венцем
Статуета слободе за целокупно филмско стваралаштво на Филмском фестивалу у Сопоту 1988. године.
Плакета Југословенске кинотеке за укупан допринос унапређењу филмске уметности.
Награда за животно дело за целокупно стваралаштво 2002. године.
Награда за животно дело на 52 Београдском међународном фестивалу документарног и краткометражног филма 2005. године.
Повеља за целокупни допринос Филмском фестивалу у Сопоту 2005.
Златни беочуг за трајни допринос култури града од Културно просветне заједнице Београда 2006.
Гран при за документарни филм Борац и Бања Лука – једна прича на Међународном фестивалу еколошког, туристичког, спортског и кулинарског филма у Брусу 2007.
Златна плакета Градске општине Сопот за допринос у развоју и афирмацији филмског фестивала у Сопоту 2008. године.
Умро 20. децембра 2011. године у Београду.